Ристо Т. Пророковић Невесињац, родио се 1869. године у Невесињу .
Већ након завршене основне школе, појављивао се са својим чланцима у разним српским листовима.
Бавећи се националним и јавним радом 1891. године, дао је подстрек за оснивање Српског пјевачког друштва „Застава“. У његовој родној кући била је отворена прва основна школа у Невесињу, гдје је и сам предавао.
Због национално-политичког рада био је хапшен од аустријских власти, те је 1896. године побјегао у Црну Гору, а двије године касније у Србију. Ту је покренуо политички лист „Невесиње“, који је излазио врло кратко.
Када је тешко оболио од туберкулозе, на препоруку Јована Скерлића, пошао је у Дубровник. Након што је болест узнапредовала пренесен је у Невесиње 28. априла 1908. године, и умро истог дана у 39-ој години живота.
Књижевни рад Риста Пророковића везан је искључиво за Херцеговину и Црну Гору. На том пољу истакао се својим историјским списима, приповијеткама и једном драмом.
Основна школа у Невесињу носи његово име.
БИБЛИОГРАФИЈА АУТОРА
Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875. године, Државна штампарија Краљевине Србије, 1902.
Најновија књига Т. Б. Никашиновића, Београд, Штампарија Андре Јовановића, 1904.
Мало одговора попу Томи Братићу, Београд, Штампарија Андре Јовановића, 1904.
Војислав или устанак у Зети 1040 године, Београд, Штампарија Ч. Стефановића, 1904.
Једно љето четовања, Београд, Државна Штампарија Краљевине Србије, 1904.
Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875. године, Београд, Задужбина Илије М. Коларца, Штампарија Светозара Николића,
1905.
Од једног крвника другоме, Београд, Задужбина Илије М. Коларца, Штампарије Св. Николића, 1906.
Једно љето четовања, Београд, Штампарија Д. Димитријевића, 1908.
До битке на Граховцу, Београд, Штампарија Д. Димитријевића, 1908.